Tantrumi kod dece su česta pojava u ranom detinjstvu i predstavljaju deo normalnog emocionalnog razvoja. Iako roditeljima mogu delovati iscrpljujuće, oni najčešće nisu znak lošeg vaspitanja ili namernog prkosa.
Malo dete još nema dovoljno razvijenu sposobnost da prepozna, izrazi i kontroliše snažne emocije. Kada je ljuto, frustrirano, umorno ili mu nešto nije dozvoljeno, može reagovati plačem, vrištanjem, bacanjem na pod, udaranjem ili odbijanjem saradnje.
U kom uzrastu se javljaju tantrumi?
Tantrumi su najčešći između 18 meseci i 4. godine života, a posebno su izraženi oko druge i treće godine.
U ovom uzrastu dete ima snažnu potrebu za samostalnošću, ali još uvek nema dovoljno razvijenu samokontrolu. Kako se razvijaju govor, razumevanje i emocionalna zrelost, tantrumi obično postaju ređi.
Posle pete godine povremeni izlivi besa i dalje mogu da se jave, ali veoma česti, intenzivni ili dugotrajni tantrumi mogu biti razlog za konsultaciju sa pedijatrom.
Najčešći uzroci tantruma
Najčešći okidači su:
- glad i umor,
- nemogućnost deteta da objasni šta želi,
- frustracija zbog postavljene granice,
- potreba za samostalnošću,
- promena rutine ili prekid igre,
- previše stimulacije, buke ili aktivnosti,
- izraženiji temperament deteta.
Tantrum se najčešće javlja dok je dete budno i povezan je sa jasnim okidačem. Epizode vrištanja tokom spavanja, kada se dete teško razbuđuje i kasnije se događaja ne seća, mogu odgovarati noćnim strahovima i ne treba ih poistovećivati sa tantrumima.
Kako reagovati tokom tantruma?
Najvažnije je da roditelj ostane smiren. Tokom vrhunca tantruma dete teško može da prati duga objašnjenja, pa koristite kratke i jasne rečenice:
„Vidim da si ljut.“
„Znam da to želiš, ali sada ne može.“
„Neću ti dozvoliti da udaraš.“
Ne pregovarajte usred tantruma i ne menjajte već postavljenu granicu samo da bi dete prestalo da plače. Istovremeno, vodite računa o bezbednosti deteta i okoline.
Kada se dete smiri, razgovarajte o tome šta se dogodilo i pomozite mu da prepozna emociju: „Bio si ljut jer smo morali da krenemo kući.“
Šta treba izbegavati?
Vikanje, pretnje, posramljivanje, fizičko kažnjavanje i popuštanje „samo da prestane“ mogu dodatno pogoršati problem.
Važno je razlikovati prihvatanje emocije od prihvatanja ponašanja. Detetu je dozvoljeno da bude ljuto, ali nije dozvoljeno da udara ili povređuje druge.
Kada potražiti savet pedijatra?
Tantrumi su najčešće normalan deo razvoja, ali je savet pedijatra poželjan ukoliko:
- postaju veoma česti ili izrazito intenzivni,
- dugo traju i teško ih je prekinuti,
- dete redovno povređuje sebe ili druge,
- tokom epizoda dolazi do ponašanja koje ugrožava njegovu bezbednost,
- tantrumi se ne smanjuju sa uzrastom,
- postoje istovremene teškoće u razvoju govora, komunikacije ili socijalnog kontakta,
- roditelji imaju utisak da reakcije deteta značajno prevazilaze ono što očekuju za njegov uzrast.
U takvim situacijama pedijatar može proceniti celokupan razvoj deteta i, ukoliko postoji potreba, preporučiti dodatnu procenu odgovarajućeg stručnjaka.
Uz sazrevanje, razvoj govora i podršku odraslih, većina dece postepeno nauči da frustraciju, ljutnju i razočaranje izražava na mirniji i zreliji način.
