Loša navika “grickanja” je postala čest uzrok gojaznosti kod dece, što povlači rizik od kardiovaskularnih bolesti, pre svega hipertenzije (visokog krvnog pritiska), dijabetesa, osteoporoze, karijesa…
Danas se mnoge od navedenih bolesti, do nedavno uglavnom vezane za stariju populaciju (poznate kao “staračke”), nazivaju i pedijatrijskim bolestima, jer imaju korene u najranijem detinjstvu.
Nažalost, gojaznost dece poprima epidemijske razmere. Ovaj problem nastaje zbog preteranog unosa masti i šećera, kao i manjka fizičke aktivnosti. Slatkiši obiluju energijom, ali su siromašni vitaminima, mineralima i antioksidansima.
Užina ne treba da bude grickalica
Grickalice se uključuju u dečju ishranu vrlo rano, kao neka vrsta užine – pa, na izvestan način, roditelji deci čine lošu uslugu. Svakako, užina je potrebna u njihovoj ishrani, ali je hrana koja se u tu svrhu koristi često neadekvatna.
Naime, ona ne obezbeđuje onoliko hranljivih sastojaka koliko bi trebalo, a pretrpana je kalorijama. Pre nego što nauče da hodaju, neki mališani već razvijaju loše nutritivne navike, slične navikama odraslih: previše masti, šećera i soli, a premalo voća i povrća.
Još pre prvog rođendana, deci se u ishranu uvode slatkiši, slani krekeri ili smoki. Neki nutricionisti smatraju da deca grickaju između obroka zbog oskudnih glavnih obroka, a da bi roditelji trebalo da ponude kvalitetniju užinu. Takođe, mnogi roditelji podležu molbama svoje dece – pa, ako dete nešto želi, bude mu odmah udovoljeno. Međutim, ono što je dete videlo na televiziji ili u samoposluzi, ne mora odmah da bude kupljeno.
Prazne kalorije
Kuhinjski ormari i ostave su često napunjeni raznim slatkišima, čokoladnim bananicama, čipsom… No, bolje je kućne ostave snabdeti voćem, integralnim keksom i grisinama, a samo ponekim slatkišem.
Uostalom, ne nazivaju se grickalice bez razloga – “prazne kalorije”, jer označavaju hranu sa obiljem masti, šećera i soli.
– Čips je pravi predstavnik “praznih kalorija”, napravljen od tankih listova krompira, prženih u dubokoj masnoći, naknadno posoljen. Sadrži hidrogenizovana biljna ulja, loše masti koje podižu nivo lošeg holesterola u krvi i povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Gledano sa svetlije strane, čips je bogat vlaknima.
– Slani štapići i perece ne sadrže masti, za trećinu su manje kalorični od iste količine čipsa, dok integralni sadrže i vlakna.
– Gotovi slatkiši sadrže veliku količinu i masti i šećera.
Većina ovih proizvoda sadrži takozvane prelazne masti, koje u organizmu oslobađaju slobodne radikale, koji imaju višestruko štetnu ulogu – kako u oštećenju imunog sistema, tako i u degenerativnim procesima i mnogim metaboličkim poremećajima.
Grickalice koje sadrže kikiriki – mogu da izazovu alergijske reakcije, pa je to glavni razlog da se ne preporučuju deci koja imaju neku od alergijskih manifestacija kao što su ekcem, alergijski rinitis ili astma.
Međutim, i pored apela nutricionista, ova hrana je zauzela “svoje mesto”. Jer, ona izaziva zadovoljstvo, podesna je za korišćenje u skoro svim prilikama, i neodoljivog je ukusa.
Zdrave zamene za grickalice
Ipak, grickanje može da bude i zdravo, ako unapred planirate namirnice koje će dete da jede između glavnih obroka. Bolje je da u međuvremenu pojede nešto zdravo (na primer: voće, krekere od integralnog brašna i nemasni jogurt, musli pločice…), nego da pregladni i jede šta god mu se nađe pri ruci.
Isključivo male porcije
Grickalicama ima mesta u ishrani dece, pod uslovom da je to mesto malo. Naime, one su ponekad važne “za dušu”, pa se zato ne preporučuje lišavanje deteta u potpunosti. Grickalice ne smeju da dobiju karakter “zabranjenog voća”. Jer, ono što je zabranjeno, postaje više željeno, i zbog toga se konzumira u svakoj mogućoj prilici.
Kako ćemo biti sigurni da smo postigli “malu meru”? Dete može povremeno da konzumira čips i industrijski napravljene slatkiše, uz hranu koja je preporučena piramidom ishrane. Bilo bi dobro da se u vašem domu uspostave “standardi” za grickalice – da se ne jedu stalno, već ponekad (za rođendane, praznike, tokom putovanja, van kuće…). To, u svakom slučaju, može da smanji tenziju između dece i roditelja.
Na kraju, ne brinite ako vaše dete neki put za obrok uzme samo grickalice, ili se opredeli samo za kolač ili sladoled. Ali, to ne sme da postane pravilo. Sve mora da ima svoju pravu meru.
Skriveni neprijatelji
Polovina dece ima naviku da svakodnevno pojede po pakovanje grickalica, što odgovara količini od pet litara ulja godišnje (uobičajeno pakovanje grickalica od 35 grama sadrži čak 1,25 kašičica ulja), upozorila je Britanska fondacija za srce. Ovi podaci su objavljeni u okviru kampanje za upoznavanje javnosti o “skrivenim” količinama soli, masnoće i šećera u svakodnevnoj ishrani…
